Шахисти, као и многе друге бранше, имају свог свемоћног заштитника – богињу Каису! Она није митска попут античких богова Хермеса заштирника ковача, Атене заштитнице занатлија или Посејдона заштитника морнара. Каиса је фиктивна богиња, измаштана из пера песника хуманизма и ренесансе, али изгледа да њена снага и моћ делују у стварности с обзиром на опстанак шаха више од хиљаду година.
Каиса се прву пут помиње у поеми коју је 1527. године објавио Италијан Xиеронимус Вида, а у којој је описана шаховска игра између Аполона и Меркура у присуству других богова. Скоро двеста година касније, енглески песник Вилијем Џонс употребио је име Каиса у истоименој поеми објављеној 1763. године којим означава нимфу у коју су заљубљује римски бог рата Марс. Пошто му Каиса не узвраћа љубав, Марс ствара шаховску игру како би задобио њену наклоност.
Измишљена или не, Каиса је данас у шаховском свету општеприхваћена као заштиница шаха и шахиста. На њене моћи су се позивали многи познати велемајстори, а победе у тешким партијама често су објашњавали њеним присуством.
Иако као и сва божанства није видљива, Каиса је за заљубљенике у ову дрвену игру, изгледа свеприсутна. А то је сасвим довољно за нове партије и нове победе!
