Kada je neka igra prisutna tako dugo, kao što je šah, onda je neophodno da za istu počnu da se vezuju i neke priče, koje nužno nisu istinite. Neke se pojave samo u vidu neproverene vesti i vremenom budu zaboravljene, dok druge nekako budu dovoljno zanismljive i provokativne da ostanu u društvenim okvirima kao šahovske legende, ili još bolje rečeno, šahovski mitovi. Zbog toga, ljudi su se potrudili da izdvoje neke od najčešćih mitova vezanih za „strategiju na 64 polja“.
1. Stariji igrači su bolji…
Među širom populacijom vlada uverenje da se šahom pretežno bave stariji ljudi i da oni i dominiraju ovom igrom. To i možda nije bilo tako daleko od istine pre nekoliko deccenija, međutim danas u „doba kompjutera“ i kada se titule velemajstora stiču sa 13 godina, to ne deluje kao tačna informacija. Nije utvrđeno da postoji direktna veza između snage igrača i njegovih godina. Danas desetogodišnjak može da ima veoma visok rejting i da bude bolji šahista od većine koji se ovom igrom bave. U isto vreme imamo i odlične velemajstore koji imaju preko 70 godina, tako da direktne korelacije između starosti i snage u šahu zapravo nema. Prosek godina prvih deset igrača sveta je 30 godina, dok aktuelni svetski šampion i najbolji igrač sveta, Magnus Karlsen ima 27 godina.
2. Vrhunski igrači mogu da planiraju i po 30 poteza unapred…
Mnogi ljudi u svetu šaha i van njega veruju da vrhunski igrači mogu da planiraju i 25-30 poteza unapred. To je možda i tačno u nekim prostijim pozicijama, gde nema mnogo figura na tabli, odnosno u samim završnicama. Međutim, u većini slučajeva, nema mnogo šahista kojima tako nešto polazi za rukom. Čak i Karlsen tvrdi za sebe da „vidi“ najviše 15 poteza unapred, a nekada možda i 20. To je verovatno veoma blizu maksimuma, bar kada je ljudska sposobnost predviđanja u pitanju.
3. Šah je samo mentalna igra…
Mnogi veruju da je šah isključivo mentalno nadmetanje koje nema nikakve veze sa fizičkom spremom. Međutim, to nije istina, s obzirom da vrhunski šahisti redovno upražnjavaju fizičke aktivnosti kao što su dizanje tegova, trčanje, plivanje i aktivno bavljenje različitim sportovima. Jedan od najboljih svih vremena, Bobi Fišer svojevremeno je govorio upravo o toj temi: „Naše telo mora da bude u top kondiciji. Vaš šah slabi, kada i vaše telo. Ne možete odvojiti telo od uma.“ Gotovo je nemoguće igrati partiju šaha na visokom nivou šest ili sedam sati, a da pritom ostanete potpuno fokusirani, ako niste u dobroj fizičkoj kondiciji. Jednostavno, nastupiće umor, počećete da grešite i onda sledi poraz. Da se to ne bi desilo, trenirajte.
4. Najbolji šahisti su bolji od najboljih šahovskih kompjutera…
Verovanje da su ljudi i dalje najbolji šahisti na planeti je široko rasprostranjeno. Ipak, realnost je malo drugačija. Do 1997. godine zaista je i bilo tako, međutim, tada je kompjuterski program „Deep Blue“ pobedio tadašnjeg svetskog šampiona Garija Kasparova u turnirskim uslovima. Od tada kompjuteri su postali još bolji u šahu i imaju rejtinge preko 3350, dok je među ljudima najviši rejting 2850. Tih 500 poena razlike znače da će komjuter pobediti u 95% mečeva. To znači više nego 9 od 10 partija.
5. Što više pobeda ostvariš, bolji si igrač…
Istina je da su pobede važan faktor u napretku šahiste, međutim najviše može da se nauči iz izgubljene partije. Mečevi u kojima je igrač doživeo neprijatno iskustvo su oni iz kojih se uči. Pobeda se sećamo nekoliko dana, ali porazi ostaju dugo, nekada i mesecima, pa i godinama. Dakle, poraz i učenje iz grešaka je ono što šahistu čini boljim. Jedan majstor igre govorio je drugim šahistima nakon što ih porazi: „Ja sam izgubio više partija nego što i ti u životu odigrao.„
