Већ смо навикли на бројне „нове“ игре настале по узору на шах. Кроз историју су многи покушавали да промене, упросте, закомликују и визуелно „унапреде“ најстарију стратешку игру, а неки од тих покушаја успели су и да опстану. Било је оних заиста занимљивих, било је и оних бесмислених, али и оних који су захваљујући свом визуелном идентитету успели да избегну заборав.

Једна од игара настала по узору на шах је и Кет (Khet). Ова „апстрактна стратегија“ како је неки називају је специфична по томе што су поједине фигуре опремљене ласерима. Кет  се првобитно звао „Deflexion (Одбијање)“ и у нешто више од деценије постојања прошао је кроз неколико промена, пре него што је настала данашња верзија игре.

Кет 2.0 како је још познат, заснива се на надметању два играча који наизменично померају фигуре које су израђене по угледу на историју Старог Египта. Поједине фигуре имају ласере (који нису штетни за људе) које „испаљују“ после сваког потеза. Већина фигура на себи има једно или више огледала која играчима дозвољавају да мењају путању ласера на „игралишту“. Када ласер погоди фигуру са стране са које нема огледало, та фигура је елиминисана из даљег тока партије.

Пре него што је променила име, игра је добила награду у избору Менсе. Под новим именом је 2007. године била један од пет финалиста за праизнање „Играчка године“.